Forum / Pregledaj post / Broj posta 10689

Tajanstvena je napisao:

Auuuu, svaka čast za analizu, skroz je tačna. Doduše, za istrajnost primetila sam, a borbenost mi daje vetar u leđa, pogotovo sad kad sam pročitala.
Ja sam u osnovnoj važila za naivnu devojku. I bila sam. Sve sam gutala, sve ćutila, plakala svaku noć, dok nisam rekla sebi dosta je.
Onda nikom nisam dala na mene. Od sestre koja me je tukla, (trenirala je karate), nju sam uhvatila kad je htela da me udari i ja sam nju, umesto ona mene. Zatim svaka nefer situacija kod profesora, krenula sam da se izborim za ono što znam da je moje, da je zasluženo.

E sad, da proniknem u druge i da ih analiziram, iskreno, to već dugo uspevam. Znam šta misle dok nešto izgovaraju, da li to zaista misle. Osetim kad mi neko deli savete, a ne misli tako, već da me ponizi. E sad, tu ima caka. Jer to shvatam, ja ljudima dozvolim. Ali, caka je u tome što ja samo jednom "grizem", tačnije ja kad kažem imam osećaj da gađam direktno u srce, tako da često i ne izgovorim, jer samo od same pomisli šta bih trebala izgovoriti, grize me savest.

Sa jedne strane znam da trebam odbraniti sebe, a sa druge strane imam osećaj da znam bolnu tačku drugog i da bih ja to tačno iskoristila. I od same pomisli, kao što sam rekla, grize me savest.

To mi se ne sviđa kod mene. :( Jedino pozitivno u toj negativnosti da ne umem emocije sakriti. Kad nekog volim, ne volim, kad sam besna, tužna, uplakana, ja ne znam to sakriti. Sad umesto da povredim tu osobu, ja samo kažem u sebi, od.ebi, i bolje se osećam. :D
E sad, iskoristila sam situaciju sa jednim momkom koji je saželjevao sebe jer je u kolicima, da preokrenem, da mu baš pomognem rečima i da mu dam neki vetar u leđa, neku motivaciju, jer mislim da je on samo fizički sprečen, ali psihički itekako nije. Primetila sam da mogu da popravim raspoloženje kod drugih. Volela bih tu moju negativnu osobinu, da pretvorim u ovo pozitivno.

E sad, shvatila sam da sam otkrila bezbroj da kažem zabranjenih veza, jer npr., on je oženjen ili ona udata, počevši dok sam išla u srednju, zatim i kasnije. Čak dok neko priča o nekome shvatim da li je ili nije u vezi sa tom osobom. A to nikako ne želim, jer ogroman je teret skrivati tuđe tajne, a ne smeš nikom ništa reći, jer tuđi život, njihova stvar..
Neke stvari što sam ja znala još tokom srednje, sad dolaze na videlo, a neke još nisu došle...
I ima negativna situacija još jedna, iako ne znam sakriti osećanja, sad ne govorim ni o jednom mom. Ne pamtim kad s nekim pričala iskreno šta mi je u srcu, u mislima itd... Mislim da ovde ti znaš više, nego meni bliski. I jedni sa jednog foruma.

I zamalo nešto da zaboravim, mislim da bih bila dobar glumac sa Poarom, :D