Forum / Pregledaj post / Broj posta 10938

mali zmaj je napisao:

Kakav je tek haos u mojoj glavi :)
Najpre da se neizmerno zahvalim Lenki na ovakvom neiscrpnom tumacenju. Citajuci celu analizu i ja sam se jako zbunila, ali definitivno ima istine u svemu.
Medju nama je sve tako konfuzno, nejasno, nedoreceno, a ima svega i ljubavi i strasti i ceznje......pa da biste mogli jasnije da sagledate celu situaciju ni ja sama ne znam odkle da krenem. Da Igore, sigurna sam u svoju zelju jer celu pricu trpim vec skoro dve godine jer mi je jako stalo do njega i da nas dvoje budemo skupa,ponekad imam utisak da bi mi zivot bio monoton i prazan bez njega.
Nas dvoje smo za sve ljude oko nas najbolji prijatelji, ali medju nama i to i sami znamo ne stoje stvari bas tako. Nekako se od samog naseg pocetka poznanstva on meni svideo, bile su tu neke varnice......ali posto sam znala da ima devojku (napominjem da ona zivi u inostranstvu i da se oni bas retko vidjaju, svega dva-tri puta godisnje) ispred sebe sam uvek stavljala tu barijeru. Vremenom zbog nekih slicnih zivotnih sutacija postali smo jak oslonac jedan drugome, podrska u svemu, uvek tu jedan za drugog, poceli da se ponasam kao dvoje ljudi koji su skupa. I onda nakon nekog vremena sa moje strane se razvila velika i jaka ljubav prema njemu. Znamo kad smo sami da dodje do razmene emocija, idemo sami na odmore, svako slobodno vreme provodimo zajedno, ponasamo se kao da smo u vezi a ustvari nismo.......i to je trajalo sve do onog trenutka kada sam shvatila da on ne resava nista izmedju njega i svoje devojke, a ja se osetila kao neko ko je tu da na neki nacin popunjava samo rupe. A spremna sam bila da cekam koliko god je bilo potrebno, samo da bi se to resilo medju njima. Jer i on sam je isticao da od njihove veze nema nicega, ali nema nacina da raskine sa njom preko telefona a kad se vide bude sve super jer su kratko zajedno. I iz tog razloga sam pre par meseci sela i o svemu sa njim porazgovara, rekla da ne mogu da glumim drugaricu a da osecam veliku ljubav prema njemu. Pokusala sam da nastavim da se samo druzimo, mada neke stvari se ne menjaju......ponasamo se isto......samo sto od tada vise nismo bili zajedno, odnosno nemamo vise seksualne odnose, ali ostalo je sve isto. Poceli su i prijatelji da sumnjaju da smo skupa......jer u drustvu tesko sakvrivamo poglede i slucajne dodire. poslednjih deset dana bila mu je devojka na odmoru tu i od tada nekako u meni se sve prelomilo jer ovo se vec cetvrti put za redom desava da kada je ona tu ja se sama sklonim u stranu i svaki kontakt smanjim na minimum, a on koristi svaki slobodan trenutak da se javi, pusti poruku......i prosto nema srca da sve oteram dovraga. Tesim sebe da prekidanjem svakog kontakta sa njim ce mi biti lakse, a znam da bi mi najteze palo da sve prekinem sa njim......jer iza mene su dani i dani uplakani i noci neprospavane.
Sada nekako vremenom gubim nadu da ce medju nama biti drugacije......a opet sebe tesim da ce se pre ili kasnije medju nama sve resiti i da cemo biti u javnoj vezi jednog dana.
Zato dragi moji ni sama ne znam kuda sad????? I sta ciniti???? Ubijam sebe svaki dan i sve mi je teze i teze!!!!!

Hvala Vam sto ste tu.