Forum / Pregledaj post / Broj posta 19713

Objavljeno: utorak, 8.11.2016 / 22:40

Tema: Moćne misli

Taman sam se razmišljao što da postavim. Svašta sam pročitaoo ovih dana. Sve od Lujze Hej i od Dr. Vejner. Mnogo toga i sad na fb-u naletim na nešto malo drugačije. Ali, super, mnogo istine rečeno u jednom tekstu.

Često mi se stranke žale kako ih neko ignoriše a onda uglavnom krivicu za to pokušavaju da pronadju u sebi. Muče se,preispituju, pate....naravno da uvek pokušam da ih utešim i dam neki dobar savet da to lakše prebrode....Malopre sam naletela na tekst jednog psihologa baš na tu temu....ko su osobe koje ignorišu druge....Verujem da će ovo mnoge zanimati i da će im otvoriti oči.
Ljubi vas Zakira,pročitajte obavezno
IGNORISANJE JE ODLIKA SLABIH
Svako od nas se našao u prilici da ga neko ignoriše ili pak da to isto nekome priredi. Glagol ignorisati (odomaćen kod nas) potiče od lat. reči ignorantia koja znači neznanje, neznalaštvo. Kada, kao što vidite, ignoranciju prevedemo na srpski jezik, možemo da je posmatramo i razložnije, a ne samo emotivno kako se obično reaguje u takvim situacijama. Da li je koren (svih) zala u neznanju? Odgovor je da je uglavnom tako. Iz neznanja ne proističe ništa dobro. A neznanje, pored gluposti, a međusobno su povezani, je veoma prisutno.
Najčešće osoba biva pogođena kada je ignoriše neko za koga ta osoba emotivno mari odnosno prema kojoj gaji osećanja,pa i prijateljska ne samo ljubavna.Najčešće su ta osećanja vrlo intimne prirode. Dakle, najveća ranjivost se pojavljuje u bliskim emotivnim odnosima. Bliskost i ranjivost idu ruku pod ruku. A to je jedno od naših najvećih bogatstava, da smo sposobni da budemo bliski, a kada smo bliski onda smo i ranjivi, jer smo otvoreni. Međutim, nužno je da uvek brinemo za sebe.
Plemenit čovek drugima čini isto ono što misli da i treba da dobije od drugih. Naglasak i jeste na činjenju tj. davanju kao polaznom. To zapamtite, naročito kada čujete žalopojke od „nevoljenih“. Nevoljeni često nemaju ništa da ponude, daju. Oni uzimaju. Ako im se pruži prilika. I u svakom scenariju su paćenici koji ni za šta ne preuzimaju odgovornost. Ponajmanje za sopstveni život. A ko ne drži do sebe, ne drži ni do drugih....
Možda će vam moja izjava da je ignorisanje veliki zločin zvučati preuveličano, ali dozvolite da vam objasnim. Zreli ljudi ne ignorišu druge ljude, pogotove one koji su im emotivno važni, zato što su svesni da potiranje potreba drugog ljudskog bića znači njihovo negiranje. Negiranje njihovog sopstva. Ne treba da tražite krivca u sebi ako dođete u priliku da vas neko ignoriše, onako, iz čistog mira, hira. U ignorantima je problem...Teško je onima koji idu kroz život kao emotivni bogalji.... Teško..... Oni su za žaljenje..... Ali to nipošto ne znači da treba da budete trpeljivi prema ignorisanju. Jer, vi zaslužujete samo najbolje za sebe. Uvek prvo dajte, pre nego što tražite, jer niko nije bogom dan da sebe postavlja u centar svemira.
Ignorante jedostavno treba preskočiti
Ignoranti vape za pažnjom, ali to iskazuju na pogrešan način. Ne upadajte u paukovu mrežu. Kao što rekoh, preskočite ili je pokidajte. Oprostite im, jer ne znaju šta čine. Okrenite glavu na drugu stranu. Osim ako ste po profesiji psihoterapeut.